Александар Вучо (25. септембар 1897 — 21. јул 1985) био је српски и југословенски романсијер, песник и надреалиста. Његова архива налази се у Удружењу за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат”. Александар Вучо рођен је 25. септембра 1897. године у трговачкој породици у Београду. Kао гимназијалац са седамнаест година (1915), придружио се српској војсци као добровољац и са њом се повукао преко Албаније. Из Драча, измучен страхотама повлачења, као и доста његових вршњака одлази у Француску. Александар Вучо имао је одличну сарадњу са Душаном Матићем са којим га је везивало велико дугогодишње пријатељство. Са њим је објавио и поему „Марија Ручара“ али и коју годину касније роман „Глуво доба“. У периоду од 1936. до 1940. Вучо је био уредник часописа „Наша стварност“, али будући да су та времена била веома турбулентна и да су се надреалисти држали принципа марксизма и активније учествовали у политици, Вучо је у том периоду чак два пута хапшен, 1937. и 1939. године.[1] Током народноослободилачке борбе је такође два пута лишен слободе и познато је да је током 1941. године пет месеци провео заточен у бањичком логору. За поезију насталу након рата карактеристично је вишеструко враћање првобитном: враћање у праисторијску прошлост, међу претпотопска чудовишта (алегоријска поема о борби против фашизма) „Мастодонти“, (1951), „Алге“ (1968), роњење у „прабиљна стања“, у хладни и сеновити свет алги и другог примарног растиња (Неповрат Хумора Заспалог, 1978) повратак властитој песничкој младости. Последњи Вучов велики романсијерски подухват, трилогија, или роман у три дела, с насловима „Омаме“ (1973), „И тако, даље Омаме“ (1976) и „Омаме, крај“ (1980), необичан је спој поетског, аутобиографског и романескног. Од свих његових прозних остварења то дело је најмање роман, али оно, заузврат, има највише поезије и живота, и највише личног, својственог Вучу као ствараоцу. Његова архива је део Удружења за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат”. У архиви се налази педесетак важних докумената, укључујући Вучове филмске критике и текстове, обрачуне ауторских хонорара, документацију са послова и функција које је обављао, оригиналне текстове, писма размењена са колегама писцима Густавом Kрклецом, Тодором Манојловићем, Миодрагом Павловићем, Драшком Ређепом и другима.