Прича о десетогодишњаку који, као и сва друга деца у тадашњој Југославији педесетих година, тешко може да замисли живот без великог вође нације - маршала Јосипа Броза. У својој школи, Зоран побеђује на конкурсу за најбољи састав о Титу. Награда му је учешће на маршу Титовим родним крајем. Зоран је победио тако што је написао песму у којој тврди да Тита више воли од својих родитеља. То, наравно, његове родитеље баца у право очајање. Зоран, при том, не схвата шта у његовој љубави према Титу има тако чудног и забрињавајућег. Излет до Кумровца за Зорана биће право искушење. Осим што је ненавикнут на природу, пешачења и самосталан живот, прогони га и васпитач који предводи групу, па Зоран полако посустаје и губи се у шуми. Тада схвата шта је за њега породица, а шта љубав према Јосипу Брозу Титу.