Сећање на жртве крагујевачког масакра описано кроз догађаје који се односе на групу дечака, уличних чистача ципела. Њихова судбина је уткана у атмосферу града и окупације, када су пале прве невине жртве. Тада су хиљаде радника одбиле да раде за окупатора, па је цео град изложен суровим репресалијама, прогонима, малтретирањем недужних грађана и укидањем редовних следовања хране. Деца су се довијала на различите начине, па је дечак по имену Мали Пиљак, дошао на идеју да са својом дружином организује пред касарном чишћење ципела окупаторским војницима и официрима. То је био начин да малишани дођу до зараде. Али у једном окршају са партизанским одредом на домак града, гине више непријатељских војника. То избезумљује њихове старешине који наређују масовну одмазду и за сваког погинулог војника стрељају стотине грађана. Тада у граду настаје атмосфера ужаса и лова на људе.